Banjaluka 27. 01. 2012

Press RS

Da li je sluČajno - Za tri dana dve iznenadne smrti

Umiru svedoci ubistava Srba u Konjicu

Za samo dva dana, pod sumnjivim okolnostima preminula su dva aktera ratnih zločina koji su 1992. godine počinjeni nad Srbima u Konjicu. Pored toga, pokušan je i atentat na Senada Durmića, direktnog svedoka monstruoznog zločina Azre Bašić, koja se sumnjiči za ubistva i maltretiranje derventskih Srba.

Pravni eksperti, ali i predstavnici nevladinih organizacija, smatraju da to nije slučajno i da sve navodi na zaključak da se radi možda i o tihoj likvidaciji nezgodnih svedoka.

Ništa nije slučajno

Dan posle pucanja na Durmića, u sarajevskom univerzitetsko-kliničkom centru preminuo je Miralem Macić, koji je osuđen za zločine u Konjicu. Njegov advokat Duško Tomić za naš list je rekao da je njegov klijent uklonjen i da zvanična verzija smrti ne odgovara istini, što dokazuju i kontradiktorne izjave lekara UKC-a koji su prvo rekli da je van životne opasnosti, a zatim da ne mogu da ga spasu. Samo nekoliko časova kasnije, u Konjicu je naprasno umro i Enes Tucaković, nekadašnji komandir policijske stanicu u Konjicu za koga Tomić tvrdi da je ovih dana trebalo da bude uhapšen.
- Posedujem strogo poverljivi dokument od 13. juna 1992. godine iz koga se vidi da je jedan od ljudi koji su učestvovali u progonima Srba bio upravo Tucaković, koji je komandovao i Miralemu Maciću, zajedno sa Jasminom Guskom, a danas, eto, nijedan od njih više nije živ. U tim dokumentima se pominje i komandant Opštinskog štaba Teritorijalne odbrane Esad Ramić i ne bi me iznenadilo da i on naprasno umre. Pitanje iznenadnog umiranja ovih ljudi je vrlo čudno jer ni Guska, ni Tucaković ni Macić nisu bili za umiranje. Ne smem da tvrdim ništa, ali mogu da sumnjam - kaže Tomić za Press RS.

Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović kaže da postoji dosta indicija da su pojedini svedoci zločina nad Srbima prethodnih godina bili likvidirani.

Sud BiH troši vreme

- Sa takvim stvarima se ne smemo igrati, naravno, ali sumnja na te događaje je i više nego opravdana. Dešavalo nam se da su mnogi ljudi koji su u procesu traženja nestalih trebali da nam otkriju lokacije nekih grobnica naprečac umirali, a dosta indicija imamo i da su bili likvidirani. Jer, ako se nema dovoljno materijalnih dokaza za određene slučajeve, najveći dokaz su živi ljudi. Međutim, nebrojeno puta se desilo da se ti osetljivi slučajevi prebacuju sa tužioca na tužioca, da se odugovlače, a praktično se čekalo da svedoci pomru ili odustanu od svedočenja - kaže Mitrović.

Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ističe za naš list da je isuviše očigledno da se neki slučajevi ratnih zločina odugovlače kako izvršioci, zbog smrti, ne bi mogli da se procesuiraju.

- Imamo nekoliko primera obustave postupaka zbog smrti, a sve je veoma tiho prolazilo. Recimo, slučaj Zulfe Tursunovića za zločine u Srebrenici. On je preminuo, a sve se znalo u vezi sa njegovim nedelima. Bila je spremna dokumentacija i proces je bio na vidiku. Međutim, on je umro i sahranjen je kao navodni branilac BiH, skoro sa svim počastima. Tu sada gotovo imamo slučaj da nema zločina, jer nije dokazan, zato što mu se nije ni sudilo - kaže Velimirović.

On smatra da se mora izvršiti veliki pritisak na pravosudne organe da prilikom izbora predmeta poštuju propisane kriterijume prema kojima su godine osumnjičenih veoma važan faktor.

- Međutim, ovde se biraju sitni predmeti, zadovolji se forma, a suština se gurne u stranu. Sud BiH troši vreme na predmete koji ne zaslužuju da budu na tom sudu, a vrlo često i oni završe oslobađajućom presudom. Pogledajte šta se trenutno dešava sa „Dobrovoljačkom". Obustavljena je istraga, možda bude i prihvaćen prigovor i onda će sve to trajati godinama, dok ne pomru svi učesnici u tom događaju - skeptičan je Velimirović.

On podseća i na zločin u Sijekovcu kod Broda i ističe da ni taj događaj sigurno neće doći na dnevni red sve dok ne umre Nijaz Medo Čaušević, koji se sumnjiči kao jedan od glavnih izvršilaca.

- O Aliji Izetbegoviću i Franji Tuđmanu da ne govorim. I sama Karla del Ponte je priznala da nisu optuženi jer su umrli. Kakve mi koristi imamo od toga - pita se Velimirović.

Žarko Marković