22. 02. 2012

Press RS

Komentar dana - Boris Knežević

Redaljka

Ovdašnji čovek sve će podneti kao od šale. One koji su oguglali na batine raznih zavojevača, viševekovnih tlačitelja i i bezdušnih tirana teško je dovesti do granice kad se generacijama sticana snishodljivost i poltronstvo razbija pod jarmom nepodnošljive uvrede i poniženja. Sve će naš čovek nekako progutati. Osim, ne daj bože, da mu dobronamerno, ali javno kažete da je dotakao samo dno i da ga neko, da izvinete, jebe u zdrav mozak!

Nije ovdašnjem prosečnom puritancu problem da među svoja četiri zida gorke suze lije nad zlehudom sudbinom koja ga je snašla, da rida nad društveno poželjnim dupeuvlakaštvom koje će mu obezbediti životarenje do sledećeg dana i svakodnevnim poniženjima na koja je sam pristao. Svaki od tih prividno smernih građana oči će vam iskopati jedino ako mu pred svima kažete da je dobrovoljno postao majstor za felacio svojim tlačiteljima i onima koji ga institucionalno kinje na svakom koraku. Svejedno da li je reč o pokvarenom šalterskom službeniku u opštini, doktoru koji odbija lečiti bez flaše viskija ili, na koncu, države koja upravlja njima i onih koji upravljaju svim državama sveta.

Kad je na kraju svoje kritike famoznog „umetničkog" dela, čiji je naziv više dosadno i pominjati, Vedrana Rudan zaključila da o silovanjima niko ne može napraviti bolji film nego sam silovatelj, verovatno nije računala na gore opisanu karakternu crtu ovdašnjih plemena. Teško da bi bilo koja anonimna anketa pokazala bitno drugačije stavove većine stanovnika BiH o američkoj spoljnoj politici i bezbrojnim varijacijama na temu kako Ujka Sem već decenijama uspešno kara ostatak čovečanstva. Rudanova je usnuli osinjak razbucala isključivo zbog konstatacije da je Anđelinin treš film proizveo reke dirljivih suza kod Sarajlija koji još žive u zabludi po pitanju ko ih to zaista, i zbog kojih motiva, nemilosrdno siluje.

I tako, kolektivna hipnoza se nastavlja. Silovatelji se možda i mogu promeniti, ali rajinski mentalitet naviknut na redaljku osionih ostaje za sva vremena. O tome se javno ne priča, a samosažaljenje se ne deli s drugima. Makar nam od njih dolazila i ruka koja nudi nekakav spas.