21. 02. 2012

Press RS

Komentar dana - Dragan Risojević

Čemu služi popis

Kilavo i sa dve godine kašnjenja za svetom, na jesen iduće godine ćemo konačno znati koliko nas zapravo ima. Uz piratsku Somaliju, ovo je jedina zemlja na svetu koja, čak ni u grubim crtama, ne zna ni koliko stanovnika ima, a kamoli kakva joj je ekonomska i demografska slika. Sve što znamo, to su „procene“, drugim rečima nepouzdana naklapanja, bez naučne i službene potvrde.

Međutim, ne treba biti naivan, pa verovati da će to što je politika uspela da nađe zajednički jezik povodom popisa zaustaviti njegovu političku zloupotrebu, iako njegova suštinska namera, pa i korist, nije u tome da znamo koliko su nas proterali i koliko smo ih proterali. U nekim drugim zemljama popis služi za formiranje dugoročnih strategija razvoja, jer predstavlja jedinstven dokument, sa dragocenim podacima o stanju u svakoj kući i zabitom seocetu ove zemlje.

Ipak, već sada možemo biti sigurni da će popis, i to uoči izborne 2014. godine, imati snažnu političku upotrebljivost, što se da videti po napisima u sarajevskoj štampi, s čijih naslovnica sevaju naslovi tipa „izdaja, prodali su nas..." i slične budalaštine. Suština ovih naslova, koliko se može videti, jeste to da će zbog prebrojavanja stanovništva i resursa jedne zemlje neko biti ugrožen. Ko može biti ugrožen time što će popis konstatovati stanje koje je posledica rata? Većina tih naslova cilja na jednokratnu političku upotrebu, zanemarujući suštinu popisa.

Zato već danas možemo znati šta će biti u jesen 2013. godine, kad budu poznati rezultati popisa. U zemlji krvi i mesa, kako je nazva onaj nesrećni Bandić, ni tada neće biti važno koliko imamo mesa, odnosno kakvo nam je brojno stanje stočnog fonda (a takvo je da ne može da podmiri ni polovinu mesne industrije), neće biti važni ni podaci o strahovitom trendu odumiranja malih sredina, neće se pričati ni o trećini obradivih površina koje se ne seju... Već sada se sa sigurnošću može reći - niko neće pričati o suštini. Zaluđeni prošlošću, mi ćemo i 17 godina posle zatvaranja ratišta samo pričati o tome gde nas više nema i ko je koga više pobio. A onda se čudimo što u svetu o nama stižu informacije samo iz loše režiranih filmovima „B" produkcije.