London 23. 02. 2012

Press

kako Će se grci i ostali evropljani izvuĆi iz duŽniČkE krizE

Sve na prodaju osim Akropolja

Dužnička kriza koja četiri godine pritiska većinu evropskih zemalja prinudila je vlasti u tim državama da nagomilane dugove vraćaju prodajom nacionalne imovine. Svoju imovinu su „na doboš“ već stavile najugroženije evropske države, iz takozvane grupe PIIGS - Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija.

Vlada u Grčkoj pokušaće da izvuče zemlju iz dužničkog ropstva prodajom državne imovine u vrednosti od oko 50 milijardi evra. Kako piše „Večernji list", na prodaju su atinski i preostalih 38 grčkih aerodroma, državne naftne i gasne kompanije, luke u Solunu i Pireju, Helenska poštanska banka, autoputevi, 35 velikih zgrada u državnom vlasništvu... Prodaće se i delovi obale na ostrvu Krf i, navodno, brojni drugi delovi slikovite grčke obale. Prodaje se gotovo sve, samo bi čuveni Akropolj mogao da bude izdat u najam. Grčki dug popeo se na 360 milijardi evra, što je više od 162 odsto BDP-a.

Italijani prvi krenuli

Italijanska vlada je još 2010. počela rasprodaju 9.000 objekata - plaža, istorijskih tvrđava, čak i pojedinih ostrva, kako bi mogla da isplati nacionalni dug. Tom prodajom želi da prikupi više od četiri milijarde evra. Već je prodato nekoliko venecijanskih palata. Dosta je novca prikupljeno i prodajom prava za oglašavanje na rimskom Koloseumu, a u prestonici razmišljaju i o prodaji zlatnih rezervi. Italija je nakon Grčke druga najzaduženija zemlja EU, sa dugom koji iznosi 120,5 odsto BDP-a.

U Portugalu, koji je takođe u teškoj ekonomskoj situaciji sa dugom koji iznosi 101,6 BDP-a, rasprodaja uveliko traje. Prvo su otišle kompanije u energetskom sektoru. Udeo u nacionalnoj energetskoj kompaniji „Energijas de Portugal" vredan više od pola milijarde evra Portugalci su prodali omanskoj kompaniji „Oman oil". Udeo vredan osam milijardi evra, odnosno 21 odsto u „Energijas de Portugal", otkupila je kineska firma „Tri gordžes korporejšen".

U susednoj Španiji, gde je ekonomska situacija daleko od stabilne, vlada planira da prikupi nekoliko milijardi evra od privatizacije dela španske nacionalne lutrije. Pored toga, vlada prodajom manjinskog udela u gradskom vodovodu u Madridu planira da zaradi 3,5 milijardi evra. Kupca traži i metro u Madridu - za podzemnu železnicu u glavnom gradu vlada očekuje da će dobiti dve milijarde evra. U odnosu na dugovanja Grčke, Italije i Portugala, Španija nije previše zadužena - 69,6 odsto BDP-a, ali vlasti u Madridu imaju problema sa nezaposlenošću koja je najveća u EU sa skoro 25 odsto i sa budžetskim deficitom koji iznosi gotovo sedam odsto BDP-a.

I Austrijanci prodaju

Irska, koja je treća najzaduženija zemlja evrozone, sa dugom koji iznosi 108,1 odsto BDP-a, najavila je prodaju državne imovine među kojom su nacionalna avio-kompanija „Er Lingus" firme iz energetskog sektora, kao i ergelu rasnih konja „Nešenel stad" vrednu milijardu evra. Prodajom gasne kompanije „Gais" irska vlada računa da će zaraditi 2,5 milijardi evra.

Pored ugroženih država u Evropi, i članice EU kojima kriza nije zakucala na vrata prodaju svoja prirodna bogatstva. Takav slučaj zabeležen je u Austriji, zemlji koja se najbolje prilagodila globalnoj finansijskoj krizi. Naime, prošle godine vlada je stavila na prodaju, ni manje ni više, nego dve planine - Roskopf i Grose Kinrgat. Ipak, zbog protesta ogorčenih građana vlada u Beču bila je prisiljena da odloži prodaju alpskih prirodnih resursa. Vlada će ipak ponovo pokušati da proda svoje planine.

Branislav Ćukić